Poslovi za pravnike sa položenim pravosudnim ispitom: Plate, uslovi i gde konkurisati u Srbiji

Traženje posla za pravnike u Srbiji ume da bude frustrirajuće i iscrpljujuće - naročito za one koji su položili pravosudni ispit i očekuju da će im taj kvalifikacioni skok otvoriti vrata ka boljim prilikama. Realnost je, nažalost, često drugačija. Ovaj članak nastao je iz autentičnih iskustava koleginica i kolega koji su mesecima, pa i godinama, tragali za odgovarajućim zaposlenjem. U njemu ćete pronaći objedinjene informacije o tome gde konkurisati, kakve su plate i uslovi rada, koje pozicije izbegavati, a gde su šanse za napredovanje najveće.

Gde su banke u celoj priči - zlatni standard ili samo mit

U gotovo svakoj diskusiji među pravnicima koji traže posao, bankarski sektor se pominje kao jedno od najpoželjnijih odredišta. Iskustva govore da su plate u bankama, naročito u onim sa jakim međunarodnim kapitalom, konkurentne i često premašuju prosečna primanja u drugim granama prava. Početna plata za pravnika u banci može da se kreće od četrdeset hiljada dinara pa sve do devedeset hiljada, u zavisnosti od same banke, pozicije i iskustva kandidata. Nije tajna da postoje banke u kojima se sa ozbiljnim iskustvom i položenim pravosudnim ispitom može računati na primanja blizu hiljadu evra i više, uz bonuse i dodatne beneficije.

Međutim, doći do radnog mesta u banci nije nimalo jednostavno. Često se prvi poziv dobija preko stručne prakse, preporuke ili višemesečnog procesa selekcije koji podrazumeva testove iz engleskog jezika, poznavanja propisa i procene ličnosti. Od kandidata se očekuje perfektno znanje engleskog jezika, visok prosek tokom studija i završen fakultet u roku. Dodatnu komplikaciju stvara i činjenica da banke u svojim pravnim odeljenjima često zapošljavaju i ekonomiste, što dodatno pojačava konkurenciju.

Interesantan aspekt rada u bankarskom pravnom sektoru je i svakodnevna dinamika. Poslovi obuhvataju sastavljanje i reviziju kreditnih ugovora, akreditive, upravljanje stečajnim postupcima kroz bankrot ili unapred pripremljene planove reorganizacije, analizu projekata izgradnje nepokretnosti i devizno poslovanje. Od pravnika u banci se očekuje da dobro poznaje obligaciono i privredno pravo, ali i da ima izražen osećaj za procedure - jer su one u bankama stroge i obavezujuće. Nekima ovakva atmosfera prija, drugi osećaju da je previše kruta i sputava kreativnost.

Ono što se u razgovorima često ističe jeste da jednom kad uđete u banku, najlakše napredujete tako što menjate radno mesto unutar sistema. Horizontalne promene pozicija su uobičajene i upravo one donose najveće skokove u plati i odgovornosti. Za one koji su spremni da ostanu posle radnog vremena, da se nose sa konstantnim pritiskom i imaju ambiciju da napreduju - banka može da bude odličan izbor.

Javnobeležničke kancelarije - izazovna svakodnevica sa neizvesnom zaradom

Još jedna destinacija koja privlači veliki broj pravnika sa položenim pravosudnim ispitom jesu kancelarije javnih beležnika. Ovde su iskustva veoma podeljena. S jedne strane, može se čuti da su plate sasvim pristojne - kreću se od četrdeset pet do šezdeset hiljada dinara za početnike, a mogu dostići i sedamdeset ili više hiljada za saradnike sa iskustvom i položenim javnobeležničkim ispitom. S druge strane, obim posla je ogroman, a radno vreme gotovo da ne postoji kao fiksna kategorija.

Od marta, kada su sve overe prešle isključivo u nadležnost javnih beležnika, opterećenje u kancelarijama je dramatično poraslo. Pravnici u ovim kancelarijama često rade devet i više sati dnevno, ponekad i vikendima. Uzimanje slobodnih dana ili bolovanja nije uvek jednostavno, a očekivanja klijenata su visoka i stalno prisutna. Nije retkost da se navodi kako je plata, iako naizgled solidna, nedovoljna za obim posla i konstantan pritisak.

Posebno osetljivo pitanje je prijavljivanje na minimalnu osnovicu. Više svedočenja govori da se veliki deo plate isplaćuje na ruke, dok je na papiru prikazan minimalac ili nešto malo iznad toga. Ovo za posledicu ima manje doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje, što na duge staze može biti ozbiljan problem.

Mnogi pravnici sanjaju da se jednog dana i sami nađu na mestu javnog beležnika - i to jeste legitiman cilj. Ali put do te pozicije je dug, konkurencija je velika, a upisnina za polaganje javnobeležničkog ispita nije mala. Oni koji se odluče na ovu karijernu putanju treba da budu svesni da je za proboj neophodna ili veoma dobra preporuka, ili izuzetna istrajnost, ili splet povoljnih okolnosti. S druge strane, poznavanje materije obligacionog i stvarnog prava, kao i naslednog i porodičnog zakona, mora biti na zavidnom nivou.

Zanimljivo je i pitanje obuke i prijema u javnobeležničke kancelarije. Pojedini primeri pokazuju da se do posla može doći i direktnim obraćanjem - pozivom, ostavljanjem radne biografije i motivacionog pisma - ali je surova realnost da većina beležnika prima pripravnike i saradnike isključivo preko lične preporuke ili rodbinskih veza. Ipak, s vremena na vreme se pojavi i oglas na sajtovima za zapošljavanje, pa vredi pratiti.

Izvršiteljske kancelarije - rudnik posla i skromna primanja na početku

O radnim mestima kod privatnih izvršitelja kruže oprečne informacije. Najčešće se pominje početna plata od oko dvadeset pet do trideset hiljada dinara - što mnoge pravnike sa položenim pravosudnim ispitom ostavlja u neverici. Nakon početnog perioda, plata može porasti na pedeset, pa i sedamdeset hiljada, ali to u velikoj meri zavisi od konkretnog izvršitelja i obima posla u kancelariji.

Priroda posla je veoma zahtevna. Odlazak na izvršenja uz pratnju policije, popisivanje imovine i konstantan terenski rad samo su deo svakodnevice. Za one koji su pravnu karijeru zamišljali kao tihi kancelarijski rad, ovo može biti popriličan šok. S druge strane, za pravnike koji tek treba da odrade pripravnički staž, rad kod izvršitelja može biti odskočna daska i prilika da steknu iskustvo - s obzirom na to da u sudovima i pojedinim advokatskim kancelarijama pripravnici često nisu plaćeni uopšte.

Zakon je doneo promene - svi izvršitelji su u obavezi da do kraja tekuće godine polože pravosudni ispit, što znači da će se broj pozicija za pravnike sa ovom kvalifikacijom verovatno povećavati. Ipak, ostaje pitanje da li je plata od dvadeset pet do pedeset hiljada dinara adekvatna za odgovornost koju ovo radno mesto nosi. Mnogi smatraju da nije, i upravo je to razlog zašto se veliki broj kandidata nakon kraćeg rada kod izvršitelja odlučuje za druge pravce.

Za one koji ipak žele da pokušaju, ključno je dobro se raspitati o uslovima u konkretnoj kancelariji pre nego što prihvate ponudu - jer se od izvršitelja do izvršitelja uslovi mogu drastično razlikovati, od plate i prijave, do organizacije radnog vremena i odnosa prema zaposlenima.

Advokatske kancelarije - samostalnost koja ima visoku cenu

Advokatura za mnoge pravnike predstavlja suštinu poziva - mesto gde se pravo živi u punom smislu, gde se zastupaju klijenti, pišu podnesci, izlazi na sud i neprestano uči. Međutim, put do samostalne advokatske prakse ili makar do pozicije saradnika u većoj kancelariji, trnovit je i često obeshrabrujuć.

U advokatskim kancelarijama širom zemlje, početne plate su simbolične. Pripravnici često primaju između deset i dvadeset pet hiljada dinara, uz izuzetke u velikim kancelarijama koje posluju sa međunarodnim klijentima i gde početna plata može dostići četiri stotine do pet stotina evra. Saradnici sa položenim pravosudnim ispitom mogu očekivati od četrdeset do osamdeset hiljada dinara - naravno, uz ogromne varijacije.

Problem je višeslojan. Upis u Advokatsku komoru košta oko četiri hiljade evra - za većinu mladih pravnika to je cela godišnja plata ili više od toga. Zatim dolaze mesečni troškovi: članarina komori, porezi, doprinosi, zakup kancelarije, komunalije, telefon, internet, kancelarijski materijal, poštarina. Sve to, bez ijednog klijenta, lako premašuje hiljadu evra mesečno. Pokretanje samostalne advokatske prakse bez finansijske podrške porodice ili već razrađene baze klijenata graniči se sa nemogućom misijom.

S druge strane, advokatura pruža neuporedivu dinamiku i intelektualni izazov. Svaki dan je drugačiji, predmeti se smenjuju, nikada se ne zna šta će doneti naredno ročište. Za one koji su spremni da žrtvuju fiksno radno vreme i stabilnost zarade u zamenu za autonomiju i potencijalno visoka primanja u budućnosti, ovo može biti pravi izbor. Ipak, realna slika je da mladi advokati često godinama žive na ivici egzistencije pre nego što uspostave stabilnu praksu.

U većim, renomiranim kancelarijama - onima koje su rangirane na međunarodnim listama i koje rade za velike korporativne klijente - uslovi su nešto bolji. Testiranja su složena i podrazumevaju proveru engleskog jezika, test ličnosti, prevod članova zakona, rešavanje slučajeva iz međunarodnog privatnog prava i slično. Radno vreme je, međutim, gotovo nepostojeće - izlazak iz kancelarije u pet popodne je pre izuzetak nego pravilo. Konkurencija je ogromna, ali oni koji opstanu mogu računati na značajno veća primanja i priliku da sarađuju na najvećim predmetima u zemlji.

Korporativni sektor - sigurnost, plata i kancelarijski mir

Velike kompanije, kako domaće tako i strane, sve više zapošljavaju in-house pravnike - bilo da su u pitanju proizvodna preduzeća, osiguravajuće kuće, telekomunikacione kompanije ili maloprodajni lanci. Pozicije u ovom sektoru su raznovrsne: od specijaliste za radno pravo, preko pravnika zaduženog za javne nabavke, do članova pravnih timova za korporativno upravljanje.

Raspon plata je širok. Početne pozicije mogu kretati od trideset pet hiljada dinara, dok se za iskusnije pravnike sa položenim pravosudnim ispitom često pominje cifra od pedeset do sedamdeset hiljada dinara. Postoje i primeri gde plate dostižu i sto hiljada dinara i više - ali se to obično odnosi na ljude sa deset i više godina iskustva i specijalističkim znanjima.

Ono što korporativni pravni poslovi nude, a što advokatura često ne može da pruži, jeste fiksno radno vreme, redovna plata, plaćen prekovremeni rad i mogućnost korišćenja godišnjeg odmora bez griže savesti. Za roditelje sa malom decom, za one koji žele mirniji ritam ili jednostavno veću izvesnost, ovo može biti ključna prednost. S druge strane, zamerkа koja se često čuje jeste monotonija - pravni poslovi u kompanijama umeju da budu repetitivni i nedovoljno izazovni za nekog ko je navikao na sudnicu i dinamične slučajeve.

Prijavljivanje u korporativni sektor danas uglavnom ide preko oglasa na specijalizovanim sajtovima za zapošljavanje, a konkurencija je izuzetno velika - za jedan oglas se neretko prijavi i više od stotinu kandidata. Proces selekcije može da traje nedeljama, a uključuje testove, razgovore sa ljudskim resursima i direktne intervjue sa šefom pravne službe.

Izdvaja se i fenomen pravnih baza podataka i kompanija koje se bave prečišćavanjem propisa - u njima su uslovi rada često dobri, plata može biti veoma konkurentna uz bonuse, a posao je specifičan i zahteva koncentraciju i pedantnost. Ovo je niša o kojoj se ne priča dovoljno, a može biti odlična prilika za one koji žele miran i dobro plaćen posao.

Šta izbegavati - registracije vozila na tehničkim pregledima i slične pozicije

Gotovo jednoglasno iskustvo pravnika koji su se oprobali na poziciji izdavanja registracionih nalepnica na liniji tehničkog pregleda glasi: ovo je posao koji treba zaobići, osim ako vam nije zaista neophodan bilo kakav prihod. Plate su izuzetno niske - kreću se od dvadeset tri do dvadeset osam hiljada dinara, uz mogućnost minimalnog povećanja nakon više godina rada (na primer, do trideset pet hiljada posle pet godina).

Ono što ovaj posao čini posebno nepovoljnim za diplomirane pravnike jeste to što nema gotovo nikakve dodirne tačke sa pravnom strukom. Svakodnevica se svodi na izdavanje nalepnica, kelnerisanje, odlazak u poštu i obavljanje raznoraznih manuelnih poslova koji nemaju veze sa obrazovanjem i kvalifikacijama koje pravnik poseduje. Ovakva pozicija ne samo da nije perspektivna, već vremenom može da značajno oteža traženje pravog pravnog posla, jer budući poslodavci ovakvo iskustvo neće vrednovati.

Sličan oprez se preporučuje i za radne pozicije u pojedinim privatnim firmama gde se očekuje rad subotom, neplaćen prekovremeni rad, bolovanje bez naknade ili gde je ugovor o radu zamenjen ugovorom o privremenim i povremenim poslovima bez ikakvih beneficija. Treba pažljivo proceniti da li je bilo kakav posao zaista bolji od strpljenja i čekanja bolje prilike - odgovor nije uvek jednoznačan i zavisi od lične finansijske situacije.

Značaj položenog pravosudnog ispita i dodatnih kvalifikacija

Postoji rašireno uverenje da položen pravosudni ispit značajno povećava šanse za zaposlenje. Iskustva sa terena ovo potvrđuju samo delimično. Istina je da mnogi ozbiljni poslodavci - naročito u bankama, korporacijama i javnom sektoru - zahtevaju položen pravosudni ispit kao formalni uslov. Ali sama činjenica da posedujete ovaj kvalifikacioni dodatak ne garantuje poziv na razgovor. Razlog je jednostavan: veliki broj kandidata danas ima položen pravosudni ispit i konkurencija je ogromna.

Šta onda čini razliku? Pored sreće i tajminga, presudne su dodatne veštine i kvalifikacije: odlično poznavanje engleskog jezika (posebno pravnog engleskog), vozačka dozvola, iskustvo u konkretnoj grani prava, poznavanje rada na računaru i specijalizovanih pravnih baza, kao i posedovanje položenih stručnih ispita - na primer, za javne nabavke, za bezbednost i zdravlje na radu, za izvršitelja ili javnog beležnika.

Mekane veštine takođe igraju ogromnu ulogu. Komunikativnost, spremnost na timski rad, otpornost na stres i prilagodljivost često su podjednako važni kao i suvo pravno znanje. Na razgovorima za posao, poslodavci neretko odbijaju kandidate koji deluju pretenciozno ili, s druge strane, previše očajno. Traži se odmerenost i uverljivost - neko ko će se uklopiti u postojeći kolektiv.

Kako tražiti posao i gde pratiti oglase

Najviše uspeha u pronalaženju posla - sudeći po iskustvima - donose lične preporuke, poznanstva i direktno obraćanje poslodavcima. Ova činjenica mnoge frustrira, ali je nepromenjiva realnost tržišta rada u Srbiji. Kada nema preporuke, ostaju klasični kanali: specijalizovani sajtovi za zapošljavanje, sajtovi advokatskih i javnobeležničkih komora, oglasi na društvenim mrežama i u stručnim grupama, kao i konkursi objavljeni na zvaničnim portalima državnih institucija.

Efikasan CV za pravnika treba da bude jasan, pregledan i maksimalno prilagođen poziciji za koju se konkuriše. Navođenje proseka ocena, godine diplomiranja i trajanja studija može biti relevantno za početnike, dok se za iskusne pravnike težište stavlja na radno iskustvo, referentne predmete i uspehe. Motivaciono pismo treba da bude kratko, konkretno i iskreno - bez preteranog kitnjastog izražavanja.

Dodatni savet je i konkurisanje na oglase čak i kada deluju nedostižno. Iskustva pokazuju da se granica između pozvanih i nepozvanih kandidata često svodi na sitnice - brzinu slanja prijave, dobro napisan mejl ili puku slučajnost. Takođe, ne treba zanemariti ni mogućnost zasnivanja ugovora o stručnom osposobljavanju ili volontiranju kao prelaznog rešenja. Iako volontiranje nakon završenog fakulteta i položenog pravosudnog ispita deluje ponižavajuće, ono može otvoriti vrata i dovesti do zaposlenja tamo gde je to najmanje očekivano.

Važno je napomenuti da državni sektor i dalje zapošljava, iako retko i često po sistemu koji naginje ka partijskom kadroviranju. Ipak, pojavljuju se konkursi za mesta sudijskih saradnika, pravnika u katastru i opštinskim upravama. Plate u ovom sektoru su stabilne, radno vreme fiksno, a beneficije - poput redovnog godišnjeg odmora i plaćenog bolovanja - čine ove pozicije privlačnim uprkos tome što početne plate nisu visoke.

Preporuke i veštine koje prave razliku

Kada se pogleda šira slika, postaje jasno da je engleski jezik postao gotovo obavezan uslov za većinu dobro plaćenih pravnih poslova. Kompanije koje posluju sa inostranstvom, velike advokatske kancelarije, banke - svi oni očekuju da pravnik može da čita i tumači dokumenta na engleskom, da komunicira sa klijentima i partnerima i da prati međunarodnu pravnu praksu. Ulaganje u usavršavanje pravnog engleskog je, stoga, jedno od najmudrijih ulaganja koje jedan pravnik danas može da napravi.

Još jedan važan aspekt je i specijalizacija. Opšti pravnik sa prosečnim poznavanjem više oblasti sve teže nalazi posao, dok specijalista za radno pravo, privredno pravo, javne nabavke ili zaštitu podataka može da računa na veću tražnju i bolju platu. Ovo je još jedna od onih stvari koje se često ponavljaju u razgovorima među kolegama - što je znanje dublje i uže, to je pozicija sigurnija i bolje plaćena.

Šta dalje - budućnost pravničke profesije u Srbiji

Pravnička profesija u Srbiji prolazi kroz duboku transformaciju. S jedne strane, broj diplomiranih pravnika svake godine raste, a tržište rada ne može da apsorbuje sve te ljude. S druge strane, javljaju se nove oblasti - zaštita podataka o ličnosti, usklađenost poslovanja, digitalno pravo, energetsko pravo - koje zahtevaju nova znanja i donose nove prilike. Pravnici koji su spremni da uče, da se prekvalifikuju u novim nišama i da budu fleksibilni, imaju znatno veće šanse da nađu dobar posao.

Iskustva podeljena u ovom tekstu pokazuju i jednu važnu stvar: ne postoji jedan univerzalno dobar pravni posao. Za nekoga je idealno radno mesto u banci sa platom od hiljadu evra i radnim vremenom do kasno u noć, dok drugi preferiraju mir u javnom sektoru sa fiksnim radnim vremenom i platom od pedeset hiljada dinara. Treći pak ne mogu da zamisle život bez advokatske toge i uzbuđenja na sudskim ročištima. Ključno je upoznati sebe, svoje prioritete i svoje mogućnosti, pa onda strpljivo i uporno tragati za prilikom koja najviše odgovara ličnim potrebama.

Na kraju, ohrabrenje: uprkos svim teškoćama, uprkos tome što je ponekad potrebno šest meseci, godinu dana ili čak i duže da bi se pronašlo odgovarajuće mesto, poslovi za pravnike postoje i nisu nestali. Ne pojavljuju se uvek u trenutku kada ih tražimo, ne izgledaju uvek onako kako smo ih zamišljali, ali su tu - u bankama, u notarskim kancelarijama, u izvršiteljskim službama, u pravnim odeljenjima velikih kompanija i u sopstvenoj advokatskoj kancelariji. Jedino što se traži jeste da ne odustajemo.