Kako lakše do savršenog letovanja u Grčkoj: Vodič za ljubitelje mora

Letovanje u Grčkoj je za mnoge mnogo više od običnog odmora; to je ritual, čežnja koja traje cele godine i nepresušna tema razgovora čim se zima malo približi kraju. Kako sezone prolaze, jedno ostaje sigurno - ništa od one čuvene bele šengenske liste, ali se čini da se i njima polako smučilo to večno natezanje sa vizama. Videćemo, leto nije tako daleko, a pripreme su pola čarolije.

Svako ko je bar jednom osetio taj specifičan miris borova pomešan sa slanim morskim vazduhom na Halkidikiju, ili gledao zalazak sunca sa belih stena nekog ostrva, zna zašto se uvek iznova postavlja pitanje: gde ove godine? Da li je to kritika što je neko mesto „selendra“ ili je baš u tome njegova draž? Jedan stručnjak za letovališta je jednom izjavio da je čuveni Sarti obična selendra, i verovatno je čovek bio u pravu - ali ponekad je baš ta „selendra“ ono što duša traži, daleko od buke i betona.

Postoji neka neobjašnjiva nostalgija koja veže ljude za određena mesta. Setite se samo onog osećaja kada se posle dugo vremena prisećate nekog malog grčkog ostrvceta koje vam je priraslo srcu. Eh, kako nam je lepo bilo... Neke teritorije su nam, eto, i obrisali sa mape sveta, makar u nama samima, ali sećanje na kućicu, koktelčiće i dobro društvo ostaje zauvek. Dobro je da postoje stari forumi i arhive da se podsetimo tih dana, jer nema više ni starih društvenih mreža koje smo nekad posećivali, a ni nekih dragih ljudi odavno nema na tim mestima.

Kako planirati i šta očekivati od puta

Planiranje godišnjeg odmora ume da bude prava nauka, pogotovo kada stigne naređenje da se do ponedeljka mora napisati raspored korišćenja odmora za celu godinu. Nekada se isplati čekati first minute ponude, jer pojedine agencije znaju da daju popust i do 20 odsto za rezervacije do kraja februara. Nažalost, uvek postoji neka začkoljica - na primer, želite baš Kasiopi, a oni, eto malera, nemaju taj aranžman u ponudi, već pretežno nude Sidari i Ipsos. Iako Sidari na fotografijama nekome deluje privlačno, onaj braon pesak podseća na dunavsku plažu, pa ga neki putnici odmah eliminišu iz kombinacije.

Kada neko prvi put planira letovanje u Grčkoj, saveti su zlata vredni. Putovanje, posebno sa malom decom, zahteva dobru pripremu. Recimo, orijentir ka Haniotiju je prilično jednostavan, ali treba znati da putarine u Grčkoj nisu visoke; na primer, za ulazak u zemlju znaju da naplate svega nekoliko evra. Naravno, za one koji idu dalje na jug, nigde nema putarine ispod 2 evra. Vožnja kroz Makedoniju zahteva oprez jer panduri mnogo vole da kontrolišu brzinu, pa ako se pridržavate propisa, nema problema. Put je dosta dobar i pređe se za oko dva sata do grčke granice.

Jedan od ključnih saveta iskusnih putnika je vezan za plaćanje putarina u Makedoniji. Obavezno treba zameniti nešto evra u denare, jer ako plaćate u evrima, zaokružuju bezobrazno nagore. Dovoljno je zameniti 20 evra i imaćete i za tamo i natrag. Ako nemate denara, a imate samo novčanicu od 50 evra, vratiće vam kusur u kilogramima denara sa kojima nećete znati šta da radite naredne četiri godine. Što se goriva tiče, bezolovni benzin je najbolje kupovati u Grčkoj, idealno V100 racing, 100-oktanski, koji je malo skuplji ali odličan. Onaj od 98 oktana je daleko lošiji, pogotovo na severu Grčke. Najpouzdanije su Shell pumpe, mada i druge pumpe sada imaju 100-oktanski bezolovni.

Vožnja kroz Grčku je posebna priča. Grci voze kao sumanuti i najslađe im je da preteknu neka bolja kola od svojih, bez obzira na posledice i vremenske uslove. Nije redak slučaj da automobili koji jedva postižu 160 km/h pokušavaju da preteknu one koji mogu 240 km/h. Najbolje ih je propustiti, jer na prvoj uzbrdici sustanu. Na putevima koji nisu autoput, a imaju neku vrstu zaustavne trake, svi će vas pritiskati da vozite tom trakom da bi vas pretekli. Kada se jednom tamo nađete, teško se vraćate na normalnu traku jer svi šibaju tom trakom. Na autoputu je najbolje pratiti brži tempo levom trakom, jer panduri češće hvataju one na desnoj. Pojaseve vezujte bez razmišljanja i ne telefonirajte dok vozite - na to su alerigični. U većim gradovima voze otprilike kao taksisti u Beogradu: precizno ali bezobrazno, što zapravo postaje prednost jer uvek znate šta nameravaju.

Gde odsjesti i kako se snaći na licu mesta

Odabir smeštaja je uvek velika dilema. Nekome je san da nađe kuću sa apartmanima, sa lepo uređenim dvorištem i bazenom, gde su apartmani klimatizovani i uredni. Za porodice sa decom, preporučuje se neko mirnije mestance, poput Pefkohorija ili Polihrona, gde nisu diskoteke na svakom koraku. Ipak, ne treba previše patiti za bazenom jer je more u Grčkoj toliko lepo i čisto da bazen postaje potpuno nepotreban, za razliku od nekih drugih destinacija.

Kad smo već kod smeštaja, zanimljiva je priča o neverovatno niskim cenama. Ponekad se pojave ponude od, recimo, 70 evra za deset dana na Tasosu, sa prevozom, vizom i osiguranjem, bez klope naravno. To mnogima deluje nerealno i sumnjivo, jer samo osiguranje košta oko 1 evro dnevno, pa se čovek zapita da li će goste smeštati u kartonske kutije na železničkim stanicama. Istina je, međutim, malo drugačija. Kada agencije zakupe kuće za sezonu, moraju da ih plate od maja do oktobra. Do polovine juna, kao i posle 15. septembra, nemaju apsolutno nikakav promet. Tada oni „čašćavaju“ turiste. Plati se prevoz i viza, a smeštaj je ulaganje u dalju reklamu, koja će se svakako naplatiti u špicu sezone. To je trend koji postoji već godinama. Dakle, nije nemoguće naći izuzetno povoljan aranžman, samo treba biti spreman na kompromise.

Za vozače dizela, informacije su takođe bitne. Eurodizel postoji, ima raznih vrsta, pa čak i neka specijalna vrsta za koju oni koji ga koriste kažu da je „raketno gorivo“. Što se krađa automobila tiče, iskustva su različita. Na jugu, ispod Atine ili na Korintu, vrlo je malo stranaca sa kolima jer je daleko, pa retko ko i sreće automobile sa domaćim registracijama. Za svaki slučaj, potpuni kasko osiguranje i „zeder“ (zelena karta) su obavezni, pa makar i da se auto ukrade, dobije se dovoljno za isti, samo novijeg godišta.

Što se tiče viza, priča je malo komplikovanija. Individualne vize su neophodne za putovanje autom. Postoji varijanta grupne vize, pod uslovom da se granica prelazi zajedno sa busom i u povratku isto, ali to otvara hipotetičko pitanje: šta ako se morate vratiti ranije iz Grčke? Tu je bolje ne rizikovati. Cena viza za celu porodicu može biti poprilična. Na primer, za četvoročlanu porodicu koja ostaje 15 dana, samo vize i osiguranje mogu izaći oko 300 evra. To je cena da se uopšte krene, ako se ide individualno.

I pored svih tih prepreka, putovanje autobusom je takođe sasvim korektno, naročito sa nekom dobrom agencijom koja ima dobre vozače i super autobuse. Na granici se gotovo i ne zadržavate, ako putujete sa pristojnom agencijom. Naravno, u jeku sezone može da se čeka i po par sati, ali oni koji putuju početkom jula ili krajem avgusta obično prođu za 15 do 30 minuta.

Telefoniranje i servisne informacije

Kad smo već kod servisnih informacija, telefoniranje u romingu je užasno skupo. Operateri deru, grčki provajderi deru - jednostavno, svi deru. Najbolje je, ako uspete da nađete, kupiti kartice za telefoniranje sa fiksnog telefona. Prošlih sezona je kartica koštala oko 10 evra za 90 minuta razgovora prema Srbiji, i mogla se koristiti i sa govornica. Zaista se isplati. Za poređenje, dopuna za grčku mrežu koštala je 9 evra, a za te pare se moglo mnogo manje telefonirati. Tu su i informativni centri koji dele brošure, pa čak i o tome gde ima plina za automobile, jer ga ima i prilično je dobro obeleženo gde se nalazi, iako ne na svakoj pumpi. Za plin su nekad tražili atest pri ulasku u zemlju, ali se na granici retko kad to proverava.

Skriveni dragulji i razočaranja: Od Olimpa do Porto Karasa

Kada se već dođe u Grčku, šteta je ne obići neke od čuvenih lokaliteta. Međutim, ponekad iščekivanje ne bude ispunjeno. Na primer, planina bogova - Olimp. Očekivanja su velika; čovek očekuje dobar putokaz, pristojan put i neki sadržaj u podnožju. Realnost je potpuno drugačija. Putokaza nema, ili pokazuju pogrešno, put je gori od makadamskog. Dolazak do samog podnožja je pravi podvig, a tamo nema ni parking platoa, ni kafića, ničega što bi čoveku omogućilo da uživa u pogledu. Može se sresti nekoliko automobila stranaca koji jednako unezvereno traže kako da priđu, lomatajući se po užasno lošem putu. Na kraju, svi se razočarani vrate i obiđu obližnji muzej koji nema mnogo veze sa Olimpom. Neverovatno je da jedan takav svetski lokalitet nije pažljivo obeležen. Da se pita prosečnog posetioca, u podnožju bi se napravilo etno selo sa ljudima u starim grčkim odorama, sa hostelima, muzikom i performansima. Bila bi to svetska atrakcija. Ovako - ništa. Susret sa planinom bogova ostaje samo san.

S druge strane, tu je Porto Karas, luksuzno letovalište na Sitoniji. To je mesto gde se prosečan turista retko oseća bogato, s obzirom na jahte koje tu pristaju i cene u radnjama - najjeftinija čokoladica je pet puta skuplja nego u drugim mestima. Na plaži je slobodno kupanje, a za bazene hotela, poput Melitona, kažu da nisu naplaćivani za posetioce. Bazen je raj za decu, sa toboganima i drugim zezalicama, a šetnja po marini sa luksuznim jahtama je doživljaj za sebe. Ipak, treba znati da je plaza u samom Porto Karasu sitan šljunak, ali već posle tri-četiri metra postaje vrlo duboko, pa nije idealna za malu decu. Lepo je videti kako se može stariti na mnogo lepši način nego što je to uobičajeno, i tu nisu samo pare odgovorne, već odluka u sopstvenoj duši da se ima pravo na uživanje.

Kulinarski raj i vanpansionska potrošnja

Kada je reč o cenama u Grčkoj, situacija je šarolika i zavisi od mesta i sezone. Na primer, pakovanje vode od šest flaša po litar i po košta od 1.45 do 1.90 evra. Mleko je oko 1.45, hleb od 0.60 do 0.70, što je dva i po puta skuplje nego u Srbiji. Meso je u proseku skuplje i često lošijeg kvaliteta, a isto važi i za suhomesnate proizvode. Sladoled je od 1.5 do 2 evra, giros „s nogu“ 2 evra, a u restoranu 4 evra. Jela u restoranima su od 4 do 6 evra. Voće i povrće je ili isto ili malo jeftinije. Savet onih koji paze na budžet je da se od kuće ponese sve što se može poneti, ali ima i onih koji smatraju da je grehota nositi pola frižidera kad se ode u zemlju koja živi od turizma.

A kada dođete u Grčku, grehota je ne prepustiti se čarima njihove kuhinje. Šta je to musaka? To su isprženi krompiri koji se ređaju naizmenično sa pohovanim plavim patlidžanom, pa red bolonjez sosa, pa opet red krompira i patlidžana, i sve zaliveno bešamel sosom. Sofrito je teletina, nešto kao lovačke šnicle, samo malo suvlje, ali u sosu od belog vina - kažu da je baš krfski specijalitet. Stifado liči na gulaš, ali je slatkast, sa komadićima mesa koji se tope u ustima, u sosu od paradajza sa onim malim glavicama crnog luka koje su se ukuvale pa su kao med. Taramo salata je nešto kao pašteta od ribe sa krompirom, dok je horijatiki salata izvorna grčka salata: paradajz, krastavci, masline i feta sir, zaliveni maslinovim uljem i posuti origanom. Naravno, tu su i suvlaki (ražnjići), čuveni giros (sa pomfritom, paradajzom i tzatzikijem u piti), i tiro pita (pita sa sirom). Probajte i gigantes (veliki pasulj), sarmice od vinove loze... Kuhinja je fantastična. I sve to zaliti recinom ili uzom, uz obavezni frappe.

Ostrva ili kopno: Večita dilema

Izbor destinacije je verovatno najteži deo planiranja. Da li odabrati kontinentalni deo, sa prelepim mestima poput Pefkohorija, Haniotija ili Leptokarije, ili se otisnuti na neko od čarobnih ostrva?

Halkidiki i Olimpijska regija su uvek popularni. Pefkohori je, na primer, mesto za koje mnogi kažu da je slatko, sa fenomenalnom tirkizno plavom vodom. Ima butika, taverni, kafića, a diskoteka poput čuvene "Nono" radi nekoliko puta nedeljno. To je mesto gde se možete osećati kao u Budvi zbog velikog broja domaćih ljudi, ali je plaža široka i lepa. Hanioti je nešto skuplji, ali takođe privlačan. Nea Kalikratija je više porodično mestance. Sa druge strane prvog prsta, tu je Nea Marmaras na Sitoniji, proglašavan za najčistiji kraj u Evropi, sa fenomenalno čistim morem, ali ne i centralnom plažom, što može biti problem za porodice sa malom decom.

Leptokarija je posebna priča - mesto sa dugom istorijom domaćeg turizma, gde je voz nekada prolazio kroz samo mesto, a danas je to lepo mesto sa dugom plažom, kafićima i odličnom vezom sa Solunom. Blizina Olimpa, Meteora i čak mogućnost izleta na Skiatos čine je odličnom bazom. Ali, treba biti spreman i na moguće mane: neki putnici su prijavljivali prljavu vodu punu algi i meduze u špicu sezone, pa su se razočarani vraćali. Ukusi su zaista različiti.

Što se tiče ostrva, Krf je vanvremenska ljubav. Bilo da se boravi u Ipsosu, Dasiji, Kasiopiju ili u nekom od hotela na istočnoj obali, Krf nudi neverovatnu raznovrsnost. Cene su sasvim korektne, često i jeftinije nego u Srbiji u hiper marketima. Tasos je mesto gde mnogi prvi put osete dah prave Grčke. Nekima je to "smešna prevara", dok je za druge "raj na zemlji", sa svojim borovim šumama i kristalno čistim morem. Limenas ima tu patinu vremena, antičke ostatke, muzej, amfiteatar, i predivno šetalište pored mora. Plaže Makriamos i Golden Beach su zaista predivne. Međutim, neki smatraju da je Tasos "selendra" i da ne može da se poredi sa nekim drugim destinacijama.

Tu su i Kikladi. Santorini je sinonim za luksuz i najlepše zalaske sunca, ali je skup. Skiatos je ostrvo sa neverovatnim plažama (poput Lalarije i Kukunarijes), ali je i on prilično skup, pa mu je neophodno prići sa većim budžetom.

Kefalonija i Zakintos su jonski biseri. Kefalonija je prelepa, sa čuvenom plažom Mirtos, ali je noćni život na njoj "blaga katastrofa". Zakintos nudi mesta poput Cilivija i Laganasa, gde je noćni život mnogo življi, sa plažama na kojima se mogu videti i kareta kornjače.

Lefkada je ostrvo do kog se stiže i mostom, poznato po neverovatnim plažama do kojih se dolazi brodićima. Mesto Nidri je popularna baza, sa lepim uvalama i mogućnošću izleta na obližnja ostrva poput Skorpiosa. Rodos je carstvo kontrasta: stari grad je fascinantan, Lindos je interesantan, ali vetar na zapadnoj obali ume da bude neprijatan, a noćni život u Falirakiju može biti previše bučan zbog engleskih turista. Kos je takođe jedno od onih ostrva gde može da se nađe savršen balans između zabave i odmora.

Na kopnu, Sarti na Sitoniji se često pominje kao fenomenalno mesto za odmor, sa divljim plažama i opuštajućom atmosferom, gde čak i polovinom septembra možete upoznati lokalno stanovništvo i s njima obilaziti skrivene uvale. Stavros blizu Soluna je mesto gde cene nisu visoke, a ima i dobru ponudu za iznajmljivanje skutera. Blizina Asprovalte i drugih plaža ga čini dobrom polaznom tačkom. Naravno, tu su i drugi, manje poznati biseri poput Karpatosa, ostrva između Rodosa i Krita, koji nije još toliko komercijalizovan, i gde ljudi nisu još izgubili meru i u turistima ne vide samo novac. Amopi na Karpatosu nudi prelepe peščane plaže i mir porodičnog tipa.

Meduze i drugi izazovi raja

Naravno, ni raj nije savršen. Pitanje meduza se uvek provlači. Iskustva su različita: od toga da ih uopšte nema, preko onih plavih koje peku, do sitnih ljigavih koje ne peku ali su izuzetno neprijatne na dodir. Pojava meduza ume da bude sezonska i potpuno nepredvidiva; na istom mestu jedne godine može da ih bude u ogromnom broju, a sledeće - nijedne. One se obično javljaju gde je čista voda i gde ih jaki talasi donesu. Saveti za prvu pomoć su razni: od ispiranja sirćetom, mazanja alkoholom, do ekstremnih (i dvosmislenih) saveta o "prirodnim" kupkama. Jedno je sigurno - dobro se informisati pre odlaska na plažu.

Tu su i dosadni komarci, posebno u Neos Marmarasu i okolini, protiv kojih ni autani, ni razne spravice za rasterivanje ne pomažu uvek. A onda su tu i priče o gužvi na granicama, posebno kada Turci, koji su dobili neku dozvolu za lakši prelazak, naprave haos. Ipak, sve su to sitnice u poređenju sa onim što Grčka nudi.

Da li je bolje uzeti all inclusive ili ne? Zavisi od toga šta želite. Ako volite da istražujete, jedete u lokalnim taverama i ne vezujete se za hotelski režim, polupansion ili samo smeštaj su bolji izbor. Ako vam je prioritet komfor i sigurnost da su svi troškovi pokriveni, all inclusive aranžmani u hotelima sa pet zvezdica mogu biti sjajni, posebno u poređenju sa nekim drugim destinacijama.

Zaključak: Grčka je uvek dobra ideja

Na kraju, bez obzira na sve - na cene, vize, daljinu, meduze, komarce i povremena razočaranja - letovanje u Grčkoj ostaje neprevaziđeno. Jer, gde drugde možete da doživite onaj osećaj kada sedite u taverni na obali, pred vama se puši musaka, pored vas neko pije uzo, a povetarac vam golica stopala? Gde drugde more može biti tako toplo i prozirno, a zalazak sunca tako nezaboravan? Bilo da ste na prvom prstu Halkidikija i osećate se kao u Budvi, ili na nekom skrivenom ostrvu gde vreme stoji, Grčka ima nešto za svakoga.

I ne zaboravite: kada se vratite, podelite svoja iskustva, jer ništa ne može da zameni informaciju iz prve ruke. Bilo da ste oduševljeni ili razočarani, vaša priča će nekom pomoći da donese pravu odluku. Jer, jednom Grčka - zauvek Grčka. I šta god vam neko rekao, niko ne može toliko južno koliko vi možete, makar otplivali ta dva metra južnije. Važno je samo naći svoj komadić raja pod ovim suncem.